Pasivno pušenje loše utiče na pažnju dece

Deca izložena pasivnom pušenju imaju do tri puta veći rizik za poremećaj pažnje i hiperaktivnošću (ADHD), objavili su američki i španski naučnici, nakon istraživanja sprovedenog nad 2.357 dece uzrasta od 4 do 12 godina. 

 

Deca koja su pasivnom pušenju bila izložena do 60 minuta dnevno imala su prosečno dvostruko veći rizik za ADHD nego njihovi vršnjaci koji nisu udisali dim cigareta, piše agencija Rojters. Rizik je bio još više povećan kod dece koja su dimu cigareta bila izložena svakodnevno duže od 60 minuta. 

  

Inače, poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD - Attention Deficit Hiperactivity Disorder) smatra se neurobiološkim poremećajem, a karakteriše ga nemogućnost održavanja usmerene pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost, pri čemu se simptomi često nastavljaju i u odrasloj dobi.

 

Pasivno ili prisilno pušenje je udisanje dima cigarete koju puše drugi. Pasivni pušač dim dobija iz dva izvora: udiše sekundarni dim koji izdiše pušač i tercijarni dim koji u vazduh odlazi direktno iz cigarete. Pušač udiše 15 odsto dima iz cigarete, dok ostalih 85 odsto odlazi u vazduh koji udišu prisutni u prostoriji. Pasivno pušenje izaziva kašalj, kijanje, pečenje, crvenilo i suzenje očiju, nadražaj u nosu, u grlu, teškoće sa disanjem i glavobolju. Nakon četiri do pet sati boravka u zadimljenoj i nedovoljno provetrenoj prostoriji, pasivni pušač udahne količinu duvanskog dima koju pušač udahne nakon dve do tri popušene cigarete.

 

Nepušači, koji su pasivni pušači, takođe obolevaju od "pušačkih bolesti". Pasivno pušenje povećava rizik od raka pluća za čak 20 odsto. Najneviniji pasivni pušači su deca. Deca koja odrastaju uz roditelje koji puše češće obolevaju od respiratornih infekcija, upale srednjeg uha, bronhitisa i astme.

 

Izvor: B92